Nije novost da epidemije predstavljaju izrazito stresogene situacije, ali pandemija Covida 19 je do sada najveći broj ljudi izmestila iz stabilne i predvidive svakodnevice. Bez obzira da li imate strah od zarazne bolesti ili ne, posledice se osećaju, a mnogi misle da će se tek osetiti. Ovog puta akcenat je na poslovanju i izazovima sa kojima se susreću vlasnici malih preduzeća, vlasnici firmi i zaposleni u sektorima koje su protivepidemijske mere najviše pogodile. Sve više se pominje nastupajuća ekonomska kriza.
Psihološki izazovi poslovanja su toliko raznovrsni i složeni da će ih na ovaj ili onaj način osetiti praktično svi ljudi. U najboljem slučaju (u sektorima poput zdravstva i javne uprave) izazovi će biti vezani za promene u organizaciji rada. Oni bi se mogli smatrati čak i srećnicima ako se izuzme rizik od zaraze na radnom mestu.
Psihološki izazovi poslovanja su toliko raznovrsni i složeni da će ih na ovaj ili onaj način osetiti praktično svi ljudi. U najboljem slučaju (u sektorima poput zdravstva i javne uprave) izazovi će biti vezani za promene u organizaciji rada. Oni bi se mogli smatrati čak i srećnicima ako se izuzme rizik od zaraze na radnom mestu.
Epidemija kao psihološki izazov
Epidemija virusa Covida 19 ima, potvrđeno istraživanjima i praksom, veliki uticaj na psihološko stanje veoma velikog brоja ljudi. Među psihološkim posledicama se najviše pominju stres, strah i anksioznost, ali tu je širok dijapazon psiholoških problema koji se javljaju prvi put ili se pojačavaju postojeći poput depresije i fobija.
Istraživanje Psihološki profil pandemije u Srbiji, koje je sprovela grupa autora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, utvrdila je da postoje faze psihološkog odgovora na pandemiju. To su: akutna faza u kojoj ljudi osećaju zbunjenost, intenzivan strah i brigu, zatim faza adaptacije kada ljudi prihvataju teške okolnosti i faza opuštanja.
Posebnu otežavajuću okolnost čini sugestija da se svi građani uzdržavaju od socijalnih kontakata, čak i sa svojim bližnjima. To stvara jednu depresivnu atmosferu i osećaj uskraćenosti za jednu od osnovnih potreba kod čoveka. Stvorena je atmosfera neizvesnosti u zdravstvenom, socijalnom, a sada naročito u poslovnom smislu.
U zavisnosti od godina i zdravstvenog stanja, svaku osobu je epidemija pogodila u nekoj meri. Niko nije ostao neokrznut surovošću i strogoćom antiepidemioloških mera, čak ni deca koja nisu mogla da idu u vrtiće i škole. Prakično epidemija ovih razmera je psihološki izazov za sve ljude, nezavisno od godina, obrazovanja, socijalnog statusa i pola.
Istraživanje Psihološki profil pandemije u Srbiji, koje je sprovela grupa autora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, utvrdila je da postoje faze psihološkog odgovora na pandemiju. To su: akutna faza u kojoj ljudi osećaju zbunjenost, intenzivan strah i brigu, zatim faza adaptacije kada ljudi prihvataju teške okolnosti i faza opuštanja.
Posebnu otežavajuću okolnost čini sugestija da se svi građani uzdržavaju od socijalnih kontakata, čak i sa svojim bližnjima. To stvara jednu depresivnu atmosferu i osećaj uskraćenosti za jednu od osnovnih potreba kod čoveka. Stvorena je atmosfera neizvesnosti u zdravstvenom, socijalnom, a sada naročito u poslovnom smislu.
U zavisnosti od godina i zdravstvenog stanja, svaku osobu je epidemija pogodila u nekoj meri. Niko nije ostao neokrznut surovošću i strogoćom antiepidemioloških mera, čak ni deca koja nisu mogla da idu u vrtiće i škole. Prakično epidemija ovih razmera je psihološki izazov za sve ljude, nezavisno od godina, obrazovanja, socijalnog statusa i pola.
Kad posao trpi
Važno je istaći da je pandemija, koja nas je zadesila u februaru 2020. godine, bitno društvena pojava, iako se u prvi plan ističe njen medicinski karakter. Pokrenula je dosad neviđene promene u sferi rada, najveće ako se izuzmu ratne godine tokom XX veka.
Mnogi privredni sektori poput avio saobraćaja, ugostiteljstva i turizma su skoro potpuno zaustavljeni. Pad poslovanja beleže i skoro sve uslužne delatnosti, kao i sektor marketinga. To je uticalo na nastanak poslovnih problema i borbu za opstanak kod velikog broja privrednika u želji da se spreči sopstvena ekonomska kriza. Mnogi su bili primorani i da otpuštaju radnike ili da privremeno obustavljaju saradnju sa honorarcima.
Neminovno uz borbu za opstanak na tržištu ide i osećaj straha od neuspeha i stres. Najveći broj ljudi koji obavljaju samostalno svoje delatnosti ili su zaposleni u pomenutim sektorima prepoznaju kod sebe stres i različite strahove. Strah za egzistenciju, strah od nepoznatog, strah od lošeg ishoda trenutnih aktivnosti, strah od otkaza, anksioznost, pa čak i panične napade.
Obzirom da cela situacija traje skoro celu 2020. godinu osobe koje nisu uspele da uđu u fazu psihološkog opuštanja ili se nisu adekvatno adaptirali imaju veći rizik od razvoja psiholoških poremećaja i depresivnog stanja.
Mnogi privredni sektori poput avio saobraćaja, ugostiteljstva i turizma su skoro potpuno zaustavljeni. Pad poslovanja beleže i skoro sve uslužne delatnosti, kao i sektor marketinga. To je uticalo na nastanak poslovnih problema i borbu za opstanak kod velikog broja privrednika u želji da se spreči sopstvena ekonomska kriza. Mnogi su bili primorani i da otpuštaju radnike ili da privremeno obustavljaju saradnju sa honorarcima.
Neminovno uz borbu za opstanak na tržištu ide i osećaj straha od neuspeha i stres. Najveći broj ljudi koji obavljaju samostalno svoje delatnosti ili su zaposleni u pomenutim sektorima prepoznaju kod sebe stres i različite strahove. Strah za egzistenciju, strah od nepoznatog, strah od lošeg ishoda trenutnih aktivnosti, strah od otkaza, anksioznost, pa čak i panične napade.
Obzirom da cela situacija traje skoro celu 2020. godinu osobe koje nisu uspele da uđu u fazu psihološkog opuštanja ili se nisu adekvatno adaptirali imaju veći rizik od razvoja psiholoških poremećaja i depresivnog stanja.
Rizici koje moramo prihvatiti
Po pisanju ekonomskih magazina, ekonomske posledice pandemije Covida 19 ćemo videti tek u 2022. godini u punoj snazi. Nije tajna da se očekuje duboka ekonomska kriza koja će prodrmati i jake države. Šta bi onda mi, građani države ne baš jake ekonomije sa već velikim problemima, mogli da očekujemo? Ili preciznije, kako da podnesemo očigledno loša ekonomska očekivanja u nastupajućoj godini?
Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan. Jedno je sigurno, moramo se okretati sebi i jačati individualne kapacitete. I kada je u pitanju poslovanje, ali naročito kada je u pitanju unutrašnji život i nošenje sa problemima.
Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan. Jedno je sigurno, moramo se okretati sebi i jačati individualne kapacitete. I kada je u pitanju poslovanje, ali naročito kada je u pitanju unutrašnji život i nošenje sa problemima.
Kako se nositi sa stresom u 2022. godini?
Nije lako dati jednstven odgovor na ovo pitanje jer se psihološki problemi nastali usled pandemije u mnogome razlikuju. Kod razvijenijih psiholoških problema kao što su anksioznost, depresija i depresivna stanja koja se često ponavljaju i panični napadi savetuje se javljanje stručnom licu i/ili primena odgovarajuće terapije bez čekanja.
Ipak, većina ljudi nema tako izražene psihološke posledice pandemije, ali se suočavaju i suočavaće se tokom 2022. godine sa ozbiljnim izazovima.
Zorica Zarić, kao psihološki savetnik sa višegodišnjim iskustvom savetuje:
– Probajte da nevolje na poslu posmatrate kao izazove – nevolje nas zaista osnažuju iako to zvuči pomalo stereotipno. Prihvatanje novih izazova je značajno za ličnu evoluciju, ali potencijalno i razvoj posla, odnosno razmatranje novih pravaca razvoja.
– Treba prihvatiti negativne / bolne doživljaje umesto što se beži od njih. Imamo svi pravo da budemo ogorčeni, ali ne treba sebe da poistovetimo sa bolom.
– Zapišite svoje negativne misli, ubrzo se uoči njihova realističnost odnosno nerealnost, najčešće su samo crna slutnja. Intenzivne negativne misli koje se stalno ponavljaju deluju zastrašujuće i teško ih je odagnati. Jedan od najboljih načina da se osoba smiri je da ih zapisuje jer onda gube snagu.
– Naučite da samostalno primenjujete neke od vežbi relaksacije (meditacije, vežbe disanja, jogu…).
– Imajte u vidu da su sve nevolje prolazne, pa i ekonomska kriza, bez obzira kako trenutno izgledaju. Svest o njihovoj neminovnoj prolaznosti je svetlo na kraju tunela.
Ukoliko imate potrebu za psihološkim savetovanjem na kom biste se rešili napetosti, negativnog emotivnog naboja, pretresli svoje planove i oblikovali nove ciljeve za 2022. godinu zakažite seansu na telefon: +381 64 110 9 444.
Ipak, većina ljudi nema tako izražene psihološke posledice pandemije, ali se suočavaju i suočavaće se tokom 2022. godine sa ozbiljnim izazovima.
Zorica Zarić, kao psihološki savetnik sa višegodišnjim iskustvom savetuje:
– Probajte da nevolje na poslu posmatrate kao izazove – nevolje nas zaista osnažuju iako to zvuči pomalo stereotipno. Prihvatanje novih izazova je značajno za ličnu evoluciju, ali potencijalno i razvoj posla, odnosno razmatranje novih pravaca razvoja.
– Treba prihvatiti negativne / bolne doživljaje umesto što se beži od njih. Imamo svi pravo da budemo ogorčeni, ali ne treba sebe da poistovetimo sa bolom.
– Zapišite svoje negativne misli, ubrzo se uoči njihova realističnost odnosno nerealnost, najčešće su samo crna slutnja. Intenzivne negativne misli koje se stalno ponavljaju deluju zastrašujuće i teško ih je odagnati. Jedan od najboljih načina da se osoba smiri je da ih zapisuje jer onda gube snagu.
– Naučite da samostalno primenjujete neke od vežbi relaksacije (meditacije, vežbe disanja, jogu…).
– Imajte u vidu da su sve nevolje prolazne, pa i ekonomska kriza, bez obzira kako trenutno izgledaju. Svest o njihovoj neminovnoj prolaznosti je svetlo na kraju tunela.
Ukoliko imate potrebu za psihološkim savetovanjem na kom biste se rešili napetosti, negativnog emotivnog naboja, pretresli svoje planove i oblikovali nove ciljeve za 2022. godinu zakažite seansu na telefon: +381 64 110 9 444.
