Problemi u ponašanju tinejdžera i adolescenata
Psihološki problemi tinejdžera i adolescenata nisu retkost i vrlo često je neophodna pomoć psihološkog savetnika. U probleme u ponašanju kod mladih spadaju napadi besa, inadžijsko ponašanje, osustvo empatije i osećaja krivice, kao i antisocijalno ponašanje. Tipično za probleme u ponašanju tokom ovog perioda je kršenje društvenih pravila, što može biti praćeno agresivnošću i povređivanjem drugih.
Antisocijalno ponašanje je najčešće naučeno ponašanje i to uglavnom učenjem po modelu. Smatra se da su socijalni faktori vrlo značajni u nastanku ovih problema. Pre svega nedostatak topline u komunikaciji u porodici, postojanje nasilja u porodici, nedostatak discipline i postavljanja granica u ponašanju. Takođe i loši odnosi između roditelja, kao i neprepoznavanje potrebe deteta tokom odrastanja od strane roditelja.
Druga grupa veoma velikog uticaja u tinejdžerskom i adolescentskom periodu su vršnjačke grupe. Pod uticajem vršnjaka, već od puberteta smanjuje se nadzor i uticaj roditelja. Povećava se bliskost sa vršnjacima, često neselektivna bliskost i otvaranje ka potpunim strancima, dok u odnosu sa roditeljima nastaje distanca. Mlada osoba, potpadajući pod uticaj dominantnih drugova, razvija obrasce ponašanja koji mogu biti u potpunoj suprotnosti sa kućnim vaspitanjem.
To su na primer učešće u tučama, surovost prema životinjama i ljudima, destruktivno i provokativno ponašanje. Tako tinejdžer ili adolescent odjednom počinje da laže, uništava stvari, ima izlive besa, manipuliše, krade, ne poštuje starije i društveno prihvaćena pravila ponašanja. Uglavnom ne prepoznaju sopstvene emocije ili imaju izvesnu konfuziju u vezi sopstvenih osećanja, naročito njihovog uzroka. Bežanje iz škole i od kuće su česti pratioci problema u ponašanju kod tinejdžera i adolescenata.
Problemi u ponašanju nastaju postepeno i u početku se uglavnom tolerišu od strane roditelja i okruženja, da bi se vremenom tolerancija smanjila. Roditelji se najčešće požale stručnim licima tek kad problemi u ponašanju uzmu maha i komunikacija sa detetom postane znatno otežana.
Antisocijalno ponašanje je najčešće naučeno ponašanje i to uglavnom učenjem po modelu. Smatra se da su socijalni faktori vrlo značajni u nastanku ovih problema. Pre svega nedostatak topline u komunikaciji u porodici, postojanje nasilja u porodici, nedostatak discipline i postavljanja granica u ponašanju. Takođe i loši odnosi između roditelja, kao i neprepoznavanje potrebe deteta tokom odrastanja od strane roditelja.
Druga grupa veoma velikog uticaja u tinejdžerskom i adolescentskom periodu su vršnjačke grupe. Pod uticajem vršnjaka, već od puberteta smanjuje se nadzor i uticaj roditelja. Povećava se bliskost sa vršnjacima, često neselektivna bliskost i otvaranje ka potpunim strancima, dok u odnosu sa roditeljima nastaje distanca. Mlada osoba, potpadajući pod uticaj dominantnih drugova, razvija obrasce ponašanja koji mogu biti u potpunoj suprotnosti sa kućnim vaspitanjem.
To su na primer učešće u tučama, surovost prema životinjama i ljudima, destruktivno i provokativno ponašanje. Tako tinejdžer ili adolescent odjednom počinje da laže, uništava stvari, ima izlive besa, manipuliše, krade, ne poštuje starije i društveno prihvaćena pravila ponašanja. Uglavnom ne prepoznaju sopstvene emocije ili imaju izvesnu konfuziju u vezi sopstvenih osećanja, naročito njihovog uzroka. Bežanje iz škole i od kuće su česti pratioci problema u ponašanju kod tinejdžera i adolescenata.
Problemi u ponašanju nastaju postepeno i u početku se uglavnom tolerišu od strane roditelja i okruženja, da bi se vremenom tolerancija smanjila. Roditelji se najčešće požale stručnim licima tek kad problemi u ponašanju uzmu maha i komunikacija sa detetom postane znatno otežana.
Fobije i strahovi
Kod mladih su česte socijalne fobije koje se prepoznaju kao razvijen strah od neuspeha, strah od kritike, strah od javnog nastupa… itd. Tinejdžeri i adolescenti razvijaju iracionalne strahove koji udruženi sa niskim samopouzdanjem mogu da im naprave značajne probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Čest je slučaj da se tinejdžeri plaše da iskazuju svoje mišljenje u grupi ili da odgovaraju u školi jer strahuju od osude vršnjaka.
Fobije kod mladih prate telesni simptomi poput preznojavanja, zamuckivanja, drhtavice, gubljenja glasa, crvenila u licu i lupanja srca.
Pored socijalnih fobija, nisu retkost ni druge, poput fobije od letenja avionom, fobija od zatvorenog prostora i mnoge druge. Sve fobije zahtevaju stručnu podršku jer njihovo zanemarivanje vodi u komplikovanje, pa mlada osoba zalazi sve dublje u problem. Fobije mogu sniziti kvalitet života ako osoba počne da se zatvara u kuću i izbegava društvo srodnika i prijatelja.
Fobije kod mladih prate telesni simptomi poput preznojavanja, zamuckivanja, drhtavice, gubljenja glasa, crvenila u licu i lupanja srca.
Pored socijalnih fobija, nisu retkost ni druge, poput fobije od letenja avionom, fobija od zatvorenog prostora i mnoge druge. Sve fobije zahtevaju stručnu podršku jer njihovo zanemarivanje vodi u komplikovanje, pa mlada osoba zalazi sve dublje u problem. Fobije mogu sniziti kvalitet života ako osoba počne da se zatvara u kuću i izbegava društvo srodnika i prijatelja.
Niska tolerancija na frustraciju
Tolerancija na frustraciju je vrlo važna sposobnost čoveka da na svakodnevne manje i veće frustracije odreaguje adekvatno, bez psihološkog pritiska. Kod pojedinih osoba niska tolerancija na frustraciju označava jak nagon da se svaka neprijatnost i nelagodnost odbaci, kao i vrlo smanjenu sposobnost trpljenja.
Niska tolerancija na frustraciju kod mladih osoba nije retka pojava i dovodi se u vezu sa društvenim promenama koje se odnose na vaspitanje. Prepoznaje se po pridavanju posebnog negativnog značaja nevažnim situacijama, odbijanju da se ispune obaveze, žalbama koje nemaju realno uporište i insistiranju na “nepravednosti” drugih. U ispoljavanju frustracija mladi upotrebljavaju mnoštvo katastrofičnih fraza koje treba da deluju efektivno na slušaoca. Niska tolerancija na frustraciju se često sreće zajedno sa socijalnim fobijama.
Niska tolerancija na frustraciju kod mladih osoba nije retka pojava i dovodi se u vezu sa društvenim promenama koje se odnose na vaspitanje. Prepoznaje se po pridavanju posebnog negativnog značaja nevažnim situacijama, odbijanju da se ispune obaveze, žalbama koje nemaju realno uporište i insistiranju na “nepravednosti” drugih. U ispoljavanju frustracija mladi upotrebljavaju mnoštvo katastrofičnih fraza koje treba da deluju efektivno na slušaoca. Niska tolerancija na frustraciju se često sreće zajedno sa socijalnim fobijama.
Društvene mreže i usamljenost
Jedna od glavnih odlika mladih danas je velika vezanost za internet i “život na društvenim mrežama”. Mnoštvo tinejdžera i adolescenata se uopšte ne odvaja od svog telefona čak ni u prilikama kada je to zaista neprimereno. Druženje preko interneta i “umrežavanje” nema sve karakteristike klasičnog druženja i razmena misli i emocija. Mlade osobe su zbog tehničkih karakteristika društvenih mreža primorane da maksimalno pojednostave svoju komunikaciju, što se negativno odražava na njihovu kulturu govora.
Društvene mreže i stalni boravak na njima predstavlja gotovo sigurno razvijanje zavisnosti, čak i kod starije generacije. Nevoljno odlaganje telefona za vreme ručka ili tokom drugih porodičnih i društvenih aktivnosti je gotovo stalni pratilac većine današnjih porodica. Tinejdžerima i adolescentima je potrebna stručna pomoć ukoliko korišćenje telefona i društvenih mreža ostavlja posledice po njihov razvoj i svakodnevno funkcionisanje.
Psihološko savetovanje sa iskusnim psihološkim savetnikom koji ima iskustvo u radu sa mladima je pravi način da se reše pomenuti psihološki problemi tinejdžera i adolescenata.
Zakažite besplatne konsultacije sa psihološkim savetnikom Zoricom Zarić pozivom na telefon: + 381 64 110 9 444.
Društvene mreže i stalni boravak na njima predstavlja gotovo sigurno razvijanje zavisnosti, čak i kod starije generacije. Nevoljno odlaganje telefona za vreme ručka ili tokom drugih porodičnih i društvenih aktivnosti je gotovo stalni pratilac većine današnjih porodica. Tinejdžerima i adolescentima je potrebna stručna pomoć ukoliko korišćenje telefona i društvenih mreža ostavlja posledice po njihov razvoj i svakodnevno funkcionisanje.
Psihološko savetovanje sa iskusnim psihološkim savetnikom koji ima iskustvo u radu sa mladima je pravi način da se reše pomenuti psihološki problemi tinejdžera i adolescenata.
Zakažite besplatne konsultacije sa psihološkim savetnikom Zoricom Zarić pozivom na telefon: + 381 64 110 9 444.
